Razvoj prve srpske pismenosti vezuje se bez sumnje za početkak rada "Resavske Škole" u manastiru Manasiji.
Jos od pada Bugarske od Turske 1939. god.mnogi učeni ljudi i kaluđeri našli su utočiste u Srbiji ,naročito na dvoru Despota Stevana i u njegovom manastiru Resavi ,koji je kasnije nazvan Manasija,Despot Stefan se i sam bavio književnošću i voleo knjige,te je od resave napravio centar za popravku prevoda i prepisa crkvenih knjiga,poznatog kao"Resavska skola".Načelu ove skole bio je veoma učeni bugarski emigrant Konstantin Filozof ,a zatim Grigorije Camblak.Prepisi i prevodi "Resavske skole"bili su toliko tačni i ispravni da su za dugi niz stoleća služili kao najbolji obrasci.Resavska škola se ne podrazumeva samo kao ustanova ,već kao pravac u razvoju srpske pismenosti.Resavska biblioteka imala je preko 20000 knjiga u rukopisu.Na zahtev Stevana u pustinji ljubostinskoj preveden je Stari zavet i Zonara.Igumana Lesjamskog manastira Venedikta slao je u Svetu goru da mu prevede Sestodnev Jovana Zlatoustog.Od knjige ove biblioteke danas se cuva u Manasiji jedan deo i deo drugog rukopisa,dok se u Svetoj Gori u manastiru Kostomonitu nalazi Teofilovo tumačenje jevanđelja.Turska razaranja i nasilje nisu postedela ni ovu biblioteku. Prilikom zauzimanja Manasije,Turci su spalili veliki brij rukopisnih knjiga ove biblioteke dok je manji broj zaslugom kaluđera spašen i prenet u razne krajeve ondašnje Srbije.Najviše je sačuvano onih rukopisa u Svetoj gori.Nije poznato kako je jedan broj ovih rukopisa dospeo u Rusiju,gde se I sada čuva.U Odesi se nalazi jedan rukopis "Resavske Škole" iz 1420.god.U našoj zemlji ovih rukopisa ima u Pećskoj Patrijaršiji i Patrijaršiji srpske pravoslavne crkve u Beogradu ,a možda i u još nekim manastirima.

Resavska Skola

Pored prevoda i prepisa u Resavi je od originalnih radova napisana biografija Despota Stevana od Konstantina Filozofa.

Despot Stefan je i sam pisao knjige ,od njega imamo "Slovoljubve","Dušepoleznoje spasenije" i "Mudrost i proro?enstvije". Kakav je ugled uživala "Resavska skola"može se videti iz zapisa jednog hilandarskog kaluđera iz 1667.god.,gde stoji da se ne menja u njegovoj knjizi nista"jer smo prepisali od dobra izvoda od starih prevodilaca Resavskih koji su bez mane".Resava je u to vreme bila prevazišla i sam Hilandar. Uticaj ove škole osećao se i van granice srednjovekovne Srbije. U petovekovnom ropstvu pod Turcima ,srpski narod je sa?uvao svoj jezik zahvaljujuci radu i uticaju "Resavske škole".

Zbog ogromnog značaja koji je imala "Resavska škola" za razvoj naseg jezika I pimenosti uopšte ,Matična biblioteka u Despotovcu i Narodna biblioteka SR Srbije u Beogradu rade na otvaranju stalne izložbe iz rukopisa "Resavske škole" u prostorima manastira Manasije. U tom cilju snimljen je i izvestan broj rukopisa i napravljene su fotokopije u prirodnoj boji i velicini.

Damnjan Popovic,nastavnik